Porodična psihoterapija je terapijski model čiji se pristup ogleda u shvatanju porodice kao sistema (celine) sastavljenog od subsistema (partnerski, roditeljski, sibling -braća i sestre) i pojedinaca.

Delovi sistema su u konstantnoj međusobnoj interakciji. Promena u jednom delu porodičnog sistema utiče na promene u ostalim delovima. Takođe, porodica je i deo većih sistema - suprasistema (društva).

Fokus u procesu porodične psihoterapije je na relacijama - odnosima između članova porodice kao pojedinaca, i odnosima u subsistemima i između njih.
Porodice pred sobom imaju razne zadatke i izazove.
Većinu njih uspevaju da reše same, ali u slučaju da dođe do zastoja i nemogućnosti daljeg funkcionalnog razvoja, tu je porodična psihoterapija.

Krajnji cilj porodične terapije je promena disfunkcionalnih obrazaca i dobrobit sistema kao i svakog njegovog dela.